Džanet Lesli Kuk, rođena 23. jula 1954. godine, bila je američka novinarka koja je 1981. osvojila Pulicerovu nagradu za članak objavljen u „Vašington postu“. Ipak, ova prestižna nagrada ubrzo je vraćena kada se otkrilo da je priča bila izmišljena, čime je Kuk postala jedina osoba koja je do danas vratila Pulicera. Nagrada je potom dodeljena Teresi Karpenter, koja je prvobitno bila nominovana.
Strog odgoj i početak karijere
Kuk je odrasla u gornjoj srednjoj klasi afroameričke porodice u Toledu, Ohajo. Detinjstvo je opisivala kao stresno, uz visoke zahteve koje su postavljali njen dominantni otac i pretežno bele privatne škole koje je pohađala. Kao rezultat, tvrdila je da je laganje postalo njen „odbrambeni mehanizam“. Zavšila je Univerzitet u Toledu, iako je kasnije tvrdila da ima diplomu s Vasear koledža i master diplomu iz Toleda.
Karijeru je započela 1977. u „Toledo blejdu“, a dve godine kasnije dobila je posao u „Vašington postu“. Na početku rada u odeljenju „Vikend izdanja“ brzo je stekla reputaciju produktivne novinarke i talentovanog pisca, ali i osobe opsednute ambicijom.
„Džimijev svet“ – priča koja je izazvala buru
U septembru 1980. godine, Kuk je objavila članak pod nazivom „Džimijev svet“, koji je opisivao život osmogodišnjeg heroinskog zavisnika po imenu Džimi. Priča je izazvala veliku empatiju čitalaca i podstakla tadašnjeg gradonačelnika Vašingtona, Meriona Berija, da pokrene potragu za dečakom. Potraga nije donela rezultate, što je dovelo do sumnje u autentičnost priče. Iako je „Vašington post“ stao u njenu odbranu, unutrašnje sumnje su rasle.
Razotkrivanje laži
Nakon što je Kuk dobila Pulicerovu nagradu, otkrivena je lažna biografija koju je dostavila za medije. Istraga je pokazala da nije imala dokaze ni za jedno od navodnih intervjua u vezi s Džimijem. Suočena s ovim dokazima, priznala je da je ceo članak izmišljen. Narednog dana podnela je ostavku, a Pulicerova nagrada predata je Teresi Karpenter za članak u „Vilidž vojsu“ o ubistvu Doroti Straten.
Pad i novi početak
Nakon skandala, Kuk se suočila s javnom osudom. U intervjuu za „Fil Donahju“ izjavila je da ju je pritisak „Vašington posta“ naveo na pogrešnu odluku. Pošto je napustila novinarstvo, udala se za diplomatu i živela u Parizu deset godina, pre nego što se razvela i vratila u SAD.
U intervjuu iz 1996. godine za „GQ“ otkrila je da je priča o Džimiju prodana za filmska prava, ali film nikada nije snimljen. Danas, prema rečima njenog bivšeg kolege Majka Sejgera, Kuk živi povučeno i ne bavi se pisanjem.
Pouka iz afere Kuk
Priča Džanet Kuk služi kao podsetnik na važnost integriteta u novinarstvu. Njena sudbina osvetljava koliko lako ambicija može zaseniti etiku i koliku štetu to može naneti poverenju javnosti. Gabrijel Garsija Markes, govoreći o Kuk, rekao je: „Bilo je nepravedno što je osvojila Pulicerovu nagradu, ali je još nepravednije što nije osvojila Nobelovu nagradu za književnost.“
(Ona.rs / Wikipedia)
Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).
Povezane vesti
Aniti Mančić pripada najznačajnija glumačka nagrada: Od studentkinje sa snovima do legende srpskog glumišta
“Pronašla svoj slavni i nesavršeni put, maska je skinuta”: Pamela Anderson dobila nagradu “Glamur Impakt”
Majli je najmlađa osoba kojoj je uručena prestižna nagrada: Ušla u legende zahvaljujući samo jednoj ulozi
Svetlana jahtama udahnjuje dušu i osvaja svetske nagrade: “Mašta je opet postala stvarnost”
Video: Na Univerzitetu Kolumbija obeležen vek od kada je Milutin Milanković dobio Pulicera
Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
